Претрага

Парастос за погинуле припаднике ВРС, цивилне жртве рата и Другог свјетског рата

У  Шамцу и Српској Тишини се служио парастос за погинуле припданике ВРС, цивилне жртве рата и жртве Другог свјетског рата.
У цркви Светог Великомученика Димитрија служена је литургија, а након тога положени вијенци на споменик Децембарским жртвама у Шамцу за 71 срспког цивила са подручја ове општине које су 1. децембра 1944. године стријељале усташе.

Споменик је подигнут прошле године за 56 недужних српских жртава из Српске Тишине, 12 из Шамца, двије жртве из Брвника и једну из Писара.
У Српској Тишини служен је парастос за погинуле у одбрамбено - отаџбинском и Другом свјетском рату у овом мјесту гдје је погинуло 10 бораца и три цивилне жртве рата, а у Другом свјетском рату погинуло је 128 мјештана из Српске Тишине, од којих су 1. децембра 1944. године усташе свирепо убиле 59 Срба међу којима је и 10 дјеце.
Након парастоса и полагања вијенаца у храму „Покрова пресвете Богородице“ у Српској Тишини служила се заупокојена литургија, а служио ју је свештеник Јово Лакић.
Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић истакао је да су данас одали пошту невино убијеним жртвама 1. децембра 1944. године.
„Убијени су само зато што су припадали једном народу и једној вјери. Јака  су сјећања јер у Тишини не постоји кућа која није неког свог изгубила. Одајемо пошту невино страдалим жртвама са надом и вјером дубоко да се ово зло неће поновити у историји српског народа, дубоко убијеђен да ће генерације које долазе цијенити све  жртве, а највећа жрта је људски живот који су они дали у Другом свјетском рату и последњем отаџбинском рату“.– каже Милићевић

Он је додао да га посебно радује што је у његовом мандату заједно са Борачком организацијом МЗ Тишине направљен споменик у Шамцу који је откривен прошле године.
Предсједник Савјета МЗ Српска Тишина, потомак Лука Станојевић каже да су међу невино убијеним жртвама три имена Станојевића који су настрадали директно од усташке руке
„Убијени су ми дјед Лазар, очев отац, дјед Душан Јоцић мајчин отац. Мој прадјед Јаков Станојевић стријељан је на ћуприји у Тишини. У отаџбинском рату изгубио сам брата Милорада у (31)“ - каже Станојевић додајући да им овај дан много значи јер се тада поклањају жртвама и преносе сјећања на своје потомке како се ово зло никада не би заборавило и никоме више поновило.

Потомак жртава, осамдесетрогодишњи Гојко Тутњевић изгубио је оца 1. децембра 1944. године када је он имао само седам година.
„Дошле су усташе у Тишину и покупиле Србе, мирне људе који нису имали ниједну пушку нити су пружали отпор. Њих су преварили и позвали да дођу на састанак у неки штаб и онда их камионом одвезли на кеј на ријеку Саву, превезли преко Саве у Славонски Шамац и свирепо убили“, присјетио се Тутњевић.
Михајло Ђурђевић предсједник мјесне борачке организаије Тишина истиче да се у Српској Тишини догодио највећи покољ над српским живљем за један дан у односу на сва села у Посавини и да је мушка популација преполовљена.
„Овдје су страдали невини људи, који су вјеровали комшијама. За њихове гробове се не зна, не можемо рећи „лака им земља“, него само можемо рећи нека им душе почивају у миру“, рекао је Ђурђевић.

Светлана Павловић, дипл.журналиста